U dvadesetom veku auto industrija je doživela nagli rast u celom svetu. Ma koliko da se automobil (uopšte motorna vozila), zahvaljujući mnogim pronalascima i usavršavanjima, menjao iz godine u godinu, ipak koncepcija motora elektroinstalacija za paljenje , startovanje i punjenje, zatim mehanizmi za pripremu i dovod goriva, za upravljanje, razvod snage, kočenje, hlađenje i podmazivanje, nisu prtetrpeli znatne izmene. Posao autoelektričara koji su održavali ’’ klasična’’ vozila bio je relativno jednostavan, iz razloga što  se  električna instalacija satojala od ’’samo’’ nekoliko delova: akumulatora kao izvora električne energije,  par osigurača i prekidača, elektropokretača, jednostavnog sistema za paljenje, generatora za punjenje akumulatora i, naravno, svetla na samom vozilu.

Razvoj elektronike i informacione tehnike omogućio je znatnu modernizaciju automobilske industruje. U automobilima, kamionima, poljoprivrednim vozilima koji se danas proizvode, koriste se motori čijim se radom upravlja  preko ’’malih’’ računara. U zavisnosti od vrste motora i proizvođača postoje razni sistemi za ’’upravljanje ’’ motorima. U današnje vreme poznajemo sisteme za startovanje i punjenje, sisteme za paljenje, sisteme za ubrizgavanje goriva, izduvne sisteme, sisteme za hlađenje motora, sisteme za podmazivanje motora, sisteme za upravljanje vozilom, sisteme za kočenje vozila, sisteme za hlađenje unutrašnjosti vozila, sisteme za bezbednost putnika (airbag). U zadnje vreme se naglo razvijaju sistemi za sprečavanje krađe vozila (od običnih alarmnih uređaja do sistema za praćenje vozila preko satelita), sistemi za satelitsku navigaciju vozila, sistemi koji su nadležni za bezbednu vožnju u saobraćaju itd.

Nafte na svetskom tržištu je sve manje, iz tog razloga  se traga za drugim izvorima energije: hemijska sunčeva, bio itd. Bez obzira na upotrebljeni izvor energije, pogonski motori i razni sistemi upravljanja na vozilima budućnosti su električni. Koliko god konstruktori i inženjeri nastoje da naprave što pouzdanije vozilo, u čemu imaju dosta uspeha mora se priznati, ipak kvar je još uvek moguć i kod najnovijih tipova vozila.

Autoelektričari današnjice moraju ovladati znanjima ne samo iz elektrotehnike, već i iz osnova mehanike motora, elektronike, automatike i računarske tehnike. Kvarovi na modernim vozilima se pronalaze pomoću računara a otklanjanje kvarova se vrši pomoću specijalnih alata i uređaja.

Zbog stalnog razvoja novih sistema na vozilima majstor - autoelektričar se mora neprekidno usavršavati u znanju.

Posao autoelektričara je veoma ozbiljan i odgovoran: od njegovog rada zavisi bezbednost vozila i  učesnika u saobraćaju.

Školovanje traje tri godine u savremenim kabinetima i radionicama škole. Praktično znanje se usavršava tokom školovanja u renomiranim autoelektričarskim radionicama. Na kraju treće godine se posle položenog završnog ispita dobija zvanje: Autoelektričar.